Анти-стаљинизам је заснован на нацистичким лажима
Следећи чланак је први од четири чланака,који разматрају Стаљина у ПБС телевизијској серији и прате књигу у вези са Стаљином,Време за суд - од стране Џонатана Луиса и Филипа Вајтхеда (New York: Pantheon, 1990). Јавни Радиодифузни Систем (PBS) је направио троделну серијску продукцију засновану на животу Ј.В.Стаљина,а први део је емитован 28. маја у понедељак. Ова серија се поклапа са очекиваним нападом на пуни концепт комунизма и необузданим повратком капитализма у Источној Европи спонзорисаним од стране Горбачова.Ова политика ''перестројке'' је ништа друго до чврст нападачки загрљај усмерен на радничку класу.Под именом економских ''реформи'' зараде су драстично смањене,а цене најосновнијих потреба - хране, здравствене заштите и превоза – драстично су се повећале.Фашистички национализам је приморао раднике да се боре међусобно.Као и расизам,националистички класно нејасни закључци су охрабрили раднике да буду савезници са газдама у ''својој самосталној'' етничкој или лингвистичкој групи,борећи се против осталих радника. Политичке ''реформе'' – капиталистички изборни стил,вишепартијски систем и отворен приступ снажним капиталистичким и фашистичким партијама – су мере које су неопходне да би се спречила побуна против оваквог напада.Радници су морали са више љубави да прихвате ове драстичне резове,да би их газде прихватиле са више кредибилитета.Као што је Лењин једном давно забележио,капиталистичка демократија служи управо оваквим циљевима. Овај напад на радничку класу је покушај да се повећа ниво њене експлоатације, снабдевање ресурсима јефтине радне снаге и добијање профита за свега неколико капиталиста.Наравно све ово неће успети без уклањања борбених идеја комунизма,интернационализма,диктатуре радничке класе и класне свести.За време периода моћне радничке класе,потреба за храном,одећом и стамбеним питањем,бесплатном медицинском негом,сталним запослењем и осталим радничким бенефицијама,ефективно је решавана.Овај период и бенефиције које су заживеле из тога су биле сједињене са Ј.В.Стаљином.Због тога совјетске и источно - европске газде које данас враћају последње остатке бенефиција освојених од стране комунистичког покрета,морају оправдати своје радње, говорећи да је Стаљинов период био ужасан. Као што овај преглед показује,први део серије има мањак слагања са чињеницама прихватљивих од стране про-капиталиста,буржоазиских ученика заинтересованих за Руску Револуцију и левих комуниста.Наравно ми не можемо да очекујемо да серија има про-комунистички поглед и поглед радничке класе.Лажи и искривљеност у њима су веома грубе и могу бити ефектне једино због тога што многи људи нису упознати са стварним чињеницама. Док читате ове прегледе запитајте се : Да ли неко лаже ако је истина на његовој страни?Очигледно је да стварно стање засновано на капиталистичким истраживањима не ствара довољно лошу слику,а све из разлога да би задовољило повратак на експлоатацију,сав тај хорор и мизерију. Масовна убиства Први део је отворен са Стаљиновим портретом,који оставља иза себе слику скелета и лобања,а затим и масовних гробница.Совјетски археолози описују ова убиства као његова осведочена.У сваком случају није било неке независне студије у вези са овим масовним гробницама близу Минска,у делу Белорусије (једне од република СССР-а,данас независне државе Белорусије) које је било место милионских жртава нацистичког терора у периоду од 1941-1944,како сведоче многи документи.Другим речима : нема наговештаја да ова убиства нису била нацистичка убиства. Књига помиње веома сличне масовне гробнице откривене од стране нациста 1943 у Винитси,нацистичком окупираном делу Украјине,где су већином или апсолутно биле закопане нацистичке жртве.Једини извор таквих закључака – да су жртве убијене од стране Совјета – је нацистички пропагандни извештај,који је контрадикторан са послератним сведочанствима.Немачки војник се заклињао и америчким и совјетским истраживачима 1945,да су ово били гробови нацистичких жртава,које је он лично видео да су нацисти убили.Али овај добро познати извор више никада није поменут.Чињеница да су се Совјети скоро ''сложили'' да су ово биле жртве Стаљиновог времена,указује на то да они вероватно то исто раде и са осталим масовним гробницама. Овде није поента у томе да није било масовних убистава ' 30 – их година 20.века – било је – али ови анти – комунистички совјетски и западни писци приписују ова масовна убиства Стаљину без икаквих доказа који несумњиво недостају,а засновани су на тврдњама од стране неких Американаца. Стаљинов ''школски друг'' Главни облик искривљености у филму и књигама је непоштење узето као доказ.На пример наратор нам је испричао како је Стаљинов ''школски друг'' рекао за Стаљина : ''Постићи победу и уливати страх су били тријумф за њега'',''он је био добар друг онолико, колико се неко покорава његовој империјалистичкој владавини''.Касније нам је речено да је Стаљин рекао свом ''другу'' на сахрани своје прве жене 1909 године : ''ово створење је омекшало моје срце од камена.Са њеном смрћу су умрла и моје последња топла осећања за људе.''Овај ''његов друг'' је био Јозеф Иремашвили који је касније постао нациста и објавио своју књигу у Берлину 1932 године.Још једном су нацистички извори искоришћени без икаквог озбиљног приступа. Стаљин ''полицијски доушник'' Наратор нам говори да је Стаљин можда информисао својевремено царску тајну полицију у вези својих другова,где по совјетском аутору,Антону – Антонову Овјешенку,произилази и говори нам да је Стаљин заиста био доушник. Ово је једна од најпознатијих лажи.Буржоаски историчари су установили да је Антонов – Овшенкова књига пуна фалсификованих чињеница и преувеличавања.Друго,филм Роберта К. Такера из 1973 године прати све ово у Стаљиновој биографији.По речима Такера,једина тврдња да их је Стаљин икада информисао била је створена од стране анти – комунистичких Мељшевика у игзнанству ' 20 – их година.Такер је мислећи да ли да им поверује,признао да не може ништа да докаже и показује касније да књига у којој је Стаљин приказан као полицијски доушник,је најобичнија превара. Поента у свему овоме је да филм показује гледаоцима свесност ових тврдњи,упркос чињеницама да аутор зна да нема доказа о било чему што се наводно десило.Пратећи књигу пориче се цела ''доушничка'' материја,као гласина у самосталној пресуди. Бољшевичко растурање парламента Ово је термин напада на демократију.Ми нисмо говорили о томе да су бољшевици изабрани као већина совјета у Петрограду и осталим градовима до Октобра 1917 и имали другу по величини посланичку групу у парламенту.Социјалистички револуционари,партија са већином у парламенту се раздвојила са великом подршком гласача бољшевика,а све до гласања су бољшевици увећали своју моћ у држави и дали земљу сељацима,односно обећали увођење реда у свим захтевима сељака. Е.Х.Кер,еминентни британски буржоаски историчар Руске револуције,објаснио је да парламент није фактички изражавао вољу популације и ако је иједна група која је тада имала подрчку од стране људи,то су били бољшевици. Највећа поента у свему овоме је изједначавање избора подржаних од стране капиталистички доминантних масмедија,школа, цркава и владе као ''демократских''.У ствари највеће особености таквих избора су биле оне у којима се очитавала капиталистичка диктатура.Никакав акт не може укључивати ''демократију'', уколико не задовољава интересе масовне популације.Бољшевичка победа,моћ радничке класе,крај правила газди до убилачког рата и давање земље сељацима,а фабрике радничкој класи,био највећи незамислив демократски акт. Стаљин у Тсаритсину Ово никада није поменуто у пратећој књизи,али је узето од стране Такера коме је ово служило као доказ Стаљинове зависти према Троцком.У ствари Стаљинове акције у отпуштању царских генерала у које је Троцки имао поверење и замена за комунистичке командире као што су Ворошилов и Фрунц,били су главни проблем иза војне заваде са Троцким,овде или било где у односу на Стаљина. Стаљин у Грузији и Лењинов тестамент Ове приче прате совјетску ревизионистичку линију глорификовања свега што је Лењин икада рекао.Грузијски сукоб је имао везе са Стаљиновом и Орџоникедзијевом одбојношћу према грузијским националистима, и Лењин је пожелео да је им опрости.Стаљин и Орџоникедзи су били обојица Грузијци по националности и потрошили су године организујући раднике у Грузији,нарочито против националиста као што су ови.Ово је био приципијелан договор у коме је Лењин у жељи да опрости националистима погрешио.Ми то нисмо рекли,у свом тестаменту, Лењин је напао не стриктно Стаљина,већ Троцког,Бухарина и виртуелно свакога у совјетском вођству. Стаљиново преузимање Партије? Последња велика лажна брига је начин на који је Стаљин постао главни лидер Партије после Лењинове смрти.Ово озбиљно и познато прихватање,створено је од стране Троцког : а то је да је Стаљин искористио своју позицију генералног секретара да би се ''угурао'' у Партију у своју корист. ''Контролишући састанке унутар Партије,Стаљин је постепено стицао стварно већу моћ од својих ривала.Сеоске ћелије чланова Партије дуговали су избор Стаљину полажући је једино на крају телефоном.'' Надежда Јофе,ћерка од једног од Троцкијевих најлојалнијих савезника и Естебан Волков,Троцкијев једини унук су наглашавали све ово,исто као и Ливин. Ова елитистичка позиција третирала је раднике као идијоте.Ливин је отворено рекао да се Стаљинова победа заснивала на његовој контроли необразованих радника у Партији ''зато што се он обраћао нижим слојевима друштва, које не разуме о чему се овде ради и слуша оно што им се говори.''Ово је вредно за сваког капиталисту,јер објашњава Троцког исто као и Ливина,а нарочито продуценте поменутог филма.Али Абдурахман Авторкханов (касније нацистички колаборациониста,али Стаљинов симпатизер 20 – их година) и радник,Јелисавета Томкина наглашавали су говорећи да је Стаљин најбољи од свих лидера.Чак и Стефан Коенова веома анти – стаљинистичка књига говори да је Стаљин победио изборивши се међу партијским активистима и његова победа не може бити ни у ком случају доведена у везу са ''насилним освајањем'' Партије.Коен је разговарао и нападао Стаљина неколико пута у филму,али то овде није наглашено. Први део се завршава тамо где се говори о покрету колективизације,који је узрокован крајњим неуспехом капиталистичких метода ( у форми Нове Економске Политике НЕП ) да би се обезбедио пристојан стандард живота за раднике, плус новчана средства за индустријализацију.
Čestitamo!
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.